Ne stoj i ne
plači na grobu mom,
Ja nisam tu,
to nije moj dom.
One tisuće vjetrova koji
pušu sam ja.
Ja sam dijamant 
na snijegu što sja.
Zraka sam sunca
na pšenici zreloj.
Blagost sam skrivena
u kiši jesenjoj.
Kad se probudiš 
usred tišine jutra,
znaj: Ja sam hitri uzlet 
tihih ptica
koje iznad tebe jezde,
na noćnom nebu
blaga svjetlost zvijezde.
Ne stoj na grobu mom
i ne plači.
Ja nisam tu,
od smrti sam jači.

Kad dođe vrijeme umiranja, ne budi poput onih čija su srca ispunjena strahom od smrti, pa kad dođe njihovo vrijeme, oni plaču i mole za još malo vremena kako bi još jednom preživjeli svoj život na drugačiji način. Pjevaj svoju pjesmu smrti i umri kao junak koji se vraća kući.
Poglavica Aupumut, Mohican